塞尔维亚语语法

塞尔维亚语语法1.语言简介塞尔维亚语（原：српски/srpski）属印欧语系斯拉夫语族南斯拉夫语支，与克罗地亚语（hrvatski）和波斯尼亚语（bosanski/босански）互通无障碍。同语支的语言还有保加利亚语（български）、马其顿语（македонски）和斯洛文尼亚语（slovenščina）。塞尔维亚语是塞尔维亚共和国（РепубликаСрбија/RepublikaSrbija）的官方语言，黑山（ЦрнаГора/CrnaGora）和波斯尼亚和黑塞哥维那（БоснаиХерцеговина/BosnaiHercegovina）的官方语言之一。2.文字和发音塞尔维亚语有西里尔和拉丁两种文字系统，均有官方地位。西里尔字母由武克·卡拉季奇（ВукКараџић）1819年参照斯拉夫文字传统加以改革制成。拉丁字母是柳德维特·盖伊（LjudevitGaj）在19世纪30年代根据15~16世纪以来在当地通行的拉丁字母并参考捷克语加以改革而成。塞尔维亚语西里尔字母表塞尔维亚语拉丁字母表字母“р”可以和辅音构成一个音节，例如国名Србија“塞尔维亚”里ср就构成一个音节。目前国内出版的语法、教材和辞书都用拉丁字母。本篇使用西里尔字母。3.名词塞尔维亚语名词有性、数、格等形态变化。3.1名词的性名词有阳性、阴性和中性三种性，阳性名词通常以辅音结尾，阴性名词多以-а结尾，中性名词多以-о/-е结尾，词尾均有例外。例如：阳性：ловац猎人，пас狗，сан梦，момак小伙子，речник词典，језик语言，састанак会议，юнак英雄，орао鹰，део部分阴性：књига书，рука手，нога脚，снаха儿媳，кућа房子，земља土地，глава头，ствар东西，кћи女儿中性：сунце太阳，село村庄，писмо信，поље平地，весеље欢乐，дете孩子，доба时间3.2名词的数塞尔维亚语名词有单数和复数两种数。单数变复数时阳性名词加-и，阴性名词加-е/-и，中性名词加-а。构成复数时，根据词干结尾或有音变或有曾音情况较为复杂。以下仅举一些常见的情况。1）阳性名词直接加词尾：студент大学生-студенти，новинар记者-новинари，пријатељ朋友-пријатељи，дан日子-дани，начин方式-начини词尾发生音变（г+и=зи，к+и=ци，х+и=си）：супруг丈夫-супрузи（比较俄语супруг-супруги），сељак农民-сељаци，сиромах穷人-сиромаси（保加利亚语亦同сиромах-сиромаси）词尾有-ов/-ев增音（多为单音节词）：друг同志-другови（也可друзи），град城市-градови（作为“度数”解时复数为гради），муж丈夫-мужеви（比较俄语муж-мужья），нож小刀-ножеви（比较俄语нож-ножи）2）阴性名词将词尾-а变成-е：учионица教室-учионице，мапа地图-мапе，књига书-књиге辅音结尾加-и：ствар东西-ствари特殊变化：мати妈妈-матере，кћи女儿-кћери3）中性名词将词尾-о/-е变成-а：село村庄-села，поље平地-поља，писмо信-писма，игралиште操场-игралишта词尾有-ет/-ен/-ес增音：дрво树-дрвета（比较马其顿语дрво-дрва），име名字-имена（比较保加利亚语име-имена），небо天空-небеса（也可неба，比较俄语небо-небеса）3.3名词的格塞尔维亚语名词有主格（номинатив）、属格（генитив）、与格（датив）、宾格（акузатив）、呼格（вокатив）、具格（инструментал）和位格（локатив）。1）变格法根据名词单数属格形式分为三种变位法。单数属格为-а的属于第一变格法，为-е的属于第二变格法，为-и的属于第三变格法。例如：第一变格法（прозор窗）格单数复数主прозорпрозори属прозорапрозора与прозорупрозорима宾прозорпрозоре呼прозорепрозори具прозоромпрозорима位прозорупрозорима阳性第一变格法名词宾格有两种词尾，有生命名词以及与人相关的名词加-а（同属格），无生命名词同主格。例如：јелен鹿-јеленадруг同志-другамомак小伙-момкамислилац思想家-мислиоцачовјек人-човјекапрст手指-прстаизвор源泉-изворхлеб面包-хлебкључ钥匙-кључкрај地方-крај第二变格法（војвода公爵）格单数复数主војводавојводе属војводевојвода与војводивојводама宾војводувојводе呼војводовојводе具војводомвојводама位војводивојводама第三变格法（љубав爱）格单数复数主љубављубави属љубавиљубави与љубавиљубавима宾љубављубави呼љубавиљубави具љубављуљубавима位љубавиљубавима2）变格用例Побрегубатргаласусекола.马车沿着山坡摇摇晃晃地前进。（кола马车，主格）Онисусесрелиибегенисали.他们一见面就互相喜欢上了。（они他们，主格）даливидишоногцрногкоњатамо?你看见那边那匹黑色的马吗？（оног是онај“那个”的宾格，црног是црн“黑色”的宾格，коња是коњ“马”的宾格）Тојеврлокориснозаздравље.这对健康非常有益处。（здравље是здравље“健康”的宾格，за“对于”接宾格）Тојеимањемогаоца.那是我父亲的地产。（мога是мој“我的”属格，оца是отац“父亲”的属格）Налицумусепојавиоизраздубокезамишљености.在他的脸上现出沉思的表情。（дубоке是дубок“深”的属格，замишљености是замишљеност“沉思”的属格）Овакњигаприпадаучитељу.这本书是那位老师的。（учитељу是учитељ“老师”的与格）Свенамјејошврлоново.对我们来说所有东西还很新鲜。（нам是ми“我们”的与格）Наистуренимположајимабделисувојници.战士们警惕地守卫在前沿阵地上。（истуренимположајима是истуренположај“前沿阵地”的位格）Бољеврабацуруци,негоголубнаграни.麻雀在手好过枝头的鸽子。（руци是рука“手”的位格，грани是грана“树枝”的位格）Задовољнисмотвојимуспехом.我们对你的成就感到满意。（твојимуспехом是твојуспех“你的成就”的具格）Идемушколуаутобусомилитрамвајем.我乘公共汽车或有轨电车去学校。（аутобусом/трамвајем是аутобус公共汽车/трамвај有轨电车）4.形容词塞尔维亚语形容词有确定式和非确定式两种形式，修饰名词时，与被修饰词保持性、数、格一致。以辅音结尾的性质、物质形容词两种形式都有。-и结尾的形容词只有确定式，-ов/-ев/-ин结尾的关系形容词只有非确定式。非确定式常作谓语，表示偶然的，事先未知的事物特征。确定式一般作定语或专有名词的一部分，表示经常性的已知的事物特征。例如：старсељак一个老农（确定式），старисељак那个老农（非确定式）。非确定式单数变格举例如下：млад“年轻的”格阳性阴性中性主младмладамладо属младамладемлада与младумладојмладу宾млад(非动物)/млада(动物)младумладо呼младмладамладо具младиммладоммладим位младумладојмладу除了上述变格之外，还有复数以及确定式单、复数三套变格形式，外加比较级和最高级变格形式，变化相当多。形容词比较级加-ији/-ји/-ши构成。例如：стар老-старијиздрав健康-здравијипрљав脏-прљавијидраг亲-дражијак强壮-јачимлад年轻-млађилак容易-лакшимек软-мекшилеп美-лепши（不规则）добар好-бољи，зао坏-гори，велик大-већи，мален小-мањи最高级构成很简单，只要在比较级形态前加нај-即可。例如：стар老-старији较老-најстарији最老。用例：Тешкојеловитибездоброгпса.不带条好狗打猎困难。Јасамвашвернислуга.我是您忠实的仆人。Итужанживотјебољиносмрт.哪怕活得惨也比死了要好。Другисусрећнијиноон.其他人比他幸运。（но是连词表示“比”，另有同义词него）Таземљајенајмањеразвијенанатомконтиненту.那个国家是那座大陆上发展最慢的国家。5.代词塞尔维亚语有人称代词、物主代词、疑问代词等。代词有性数格的变化，用法也比较复杂。人称代词：ја我，ти你，он他，она她，оно它，себе自己物主代词：мој（моја阴性，моје中性）我的，твој（твоја阴性，твоје中性）你的，његов（његова阴性，његово中性）他的/它的，наш（наша阴性，наше中性）我们的，ваш（ваша阴性，ваше中性）你们的……疑问代词：који/која/које哪个，чији/чија/чије谁的，ко谁，шта什么人称代词除了有一般形式外还有短式，列举几个句子如下：Несрдисенаме!你别对我发火！（ме是мене的短式）никотесиломнећезадржавати.谁也不会硬留你。（те是тебе的短式）6.数词基数词（1~10）：један,два,три,четири,пет,шест,седам,осам,девет,десет序数词（1st~10th）:први,други,трећи,четврти,пети,шести,седми,осми,девети,десети数词的用法也很复杂，举几个例子如下：名词呼格加један表示一种强烈的语气。Прасеједно!你是猪啊！Магарчеједан!你个蠢驴！Чудоједан!真是怪事！три,четири后面要接属格单数。例如：тристудента三个男大学生，четирикњига四本书7.动词塞尔维亚语动词有人称、数、式、体、时态、语态等语法范畴。7.1不定式塞尔维亚语不定式以-ти结尾，少数动词以-ћи结尾。例如：гонити驱赶，зидати建造，читати读，цепати劈开，говорити说，надмашити超越дорећи说完，наћи寻找，доћи来到，исећи剪下，моћи能够，ићи去用例：Могудакупекартепрекоинтернета.他们能通过网络购票。（моћи“能够”+不定式）Вредипрочитатиовукњигу.这本书值得一读。（вредити“值得”+不定式）Нежелимдатепогрешноразумети.我不想误解你。（желети“想”+不定式）7.